Petko Nikolic Vidusa: KUMIR U SMEDEREVSKOJ TVRĐAVI

Petko Nikolic Vidusa: KUMIR U SMEDEREVSKOJ TVRĐAVI
Czyli, podważenie teorii dwóch „naukowców” z Ukrainy, którzy chcieli zrobić ze Świętowita ze Zbrucza figurę ogrodową z XVIII wieku.
CB
15327252_1208166682586916_7369382203364695060_n
Dowód nie jest absolutny, ale bardzo poważny. Godny rozważenia przez tych katopolaków, którzy pieją z zachwytu nad perspektywą podważenia starożytności Świętowita ze Zbrucza. Tak, wyobraźcie sobie, że spotkałem się z takimi idiotycznymi głosami, zaprawionymi radosną satysfakcją! Żenujące. Im się zdaje, że ten fakt mógłby zmienić cokolwiek w sprawie odrodzenia Wiary Przyrodzonej Słowian. Nie Turbokatopolacy, w tej sprawie nic zmienić się nie może. To mrzonka. Natomiast na pewno podważanie wiarygodności tego zabytku szkodzi wszystkim Słowianom, czy to katolikom, czy prawosławnym, czy też poganom. Mieli dwaj Ukraińcy swoje pięć minut sławy, a teraz  mieli będą, wielowiekowe łez wstydu łykanie.
         Od Dragana Nikolića iz Smedereva sa propratnim pismom dobijem fotografije kumira uzidanog u zid crkve u smederevskoj tvrđavi:

http://stecciibogumili.blogspot.com/2016/12/kumir-u-smederevskoj-tvravi.html

Išao sam da opet fotografišem uklesanog idola koji mene lično podseća na likove pronađenim na raznim kumirima, pre svega oblik glave i položaj ruku. Možda je na ovom lokalitetu, na kome postoje ostaci temelja trikonhalne crkve iz najkasnije 10. veka, postojao nekakav hram koji su hrišćani uništili i na njegovom mestu izgradili crkvu.
         Verovatno je to bio hram od većeg lokalnog značaja kada je bilo potrebno da se crkvom zameni do tada obožavano božanstvo. Verovatno i da je ovaj idol tek započet, pa je zato preživeo devastaciju starog hrama, ali je kao jedini preživeli bio poštovan i cenjen među tadašnjim narodom pa je despot Đurađ dao da se ugradi u zidno platno zajedno sa još mnogim drugim antičkim skulpturama koje su nekada krasile kule smederevskog grada.
         Zanimljivo je što je ovo jedini reljef uzidan u zidine grada a da nije iz rimskog perioda. To je jedan od razloga koji me tera da pomislim da idol nije uzidan slučajno, tek tako, već je razlog uziđivanja višeslojan, treba mu pažljivo pristupiti.
15202772_1201106553292929_1041360756351773492_n
         Poznato je da su Srbi poštovali svoje bogove iz svog panteona još dugo nakon prihvatanja hrišćanstva i jedan od primera je kamen Crnoboga (ili Dažboga) u crkvi sv. Ahilija u Arilju, koga su Srbi poštovali više nego samu crkvu kralja Dragutina.
         Druga stvar, smederevski idol uzidan je u zidno platno malog grada smederevske tvrđave, dakle odmah u prvoj fazi zidanja. Postavljen je licem okrenutim prema istoku, dakle na istočnom zidnom platnu, okrenut prema izlasku Sunca. Lice je više antropomorvno nego ljudsko: položaj usana, očiju i nosa, dakle glavnih crta lica i oblik glave više analogije ima sa kulturom Lepenskog vira nego sa rimskim ili nekim drugim nalazima iz antičkog perioda u koji ovog uzidanog idola smešta prof. Leontije Pavlović.
        Kumir je pronađen i u gradu na Dunavu, što daje, s obzirom na lokalitet višestruke implikacije i kontinuitete kulture Lepenskog vira, Starčevačke, samim tim možda i kulture Vinčanske. Ali držimo se proto Srba za kratko: idol uzidan u istočni zid malog grada smederevske tvrđave je najviše nalik na slovenske kumire pronađene najviše na lokalitetetima u Rusiji, Poljskoj, a sada evo i u Smederevu.
Pozdrav
Proponuję też przeczytać i obejrzeć Baby z artykułu w Archiwum:
Kamienne i drewniane baby Połowców spod Doniecka

 

400px-baba_0084

 Baba Połowiecka
Podziel się!